jul 2008.
Evo upravo se vratih sa koncerta Lenija Kravica, i mogu vam reći da je bilo sjajno, bend je odlično usviran nema grešaka, naravno nema baš ni neke virtuoznosti u njihovom sviranju, ali to se nije ni očekivalo, u svakom slučaju tehnički zaista odlično, jedino je u jednom momentu duvačka
sekcija ostala bez pojačala pa mislim da smo uskraćeni za jednu solažu na saksofonu, ali kao da većina ljudi to nije ni primetila. To je bio i jedan komičan detalj kako, saksofonista besni i pokušava da dozove nekog iz tehnike da srede problem. Meni lično se posebno dopalo što se svaka pesma završavala nekom vrstom sešna, naravno vrlo usviranog i bez improvizacije, ali da tako izgleda, sjajno! Još mi je zanimljivo, a to i nisam do sad vidjao da se svaka pesma tako završava, a ne samo nekoliko. Repertoar je bio odličan, iznenadilo me je i oduševilo što je svirao pesmu Bee, nove pesme uživo zvuče neverovatno dobro, ono sranje što sam slušao sa cd-a nema apsolutno nikakve veze sa onim što sam večeras video. Nije odsvirao par sporijih pesama koje sam očekivao, al dobro. Sam koncert je trajao ok 2 i po sata možda malo manje, a kad koncert toliko traje to znači da nije bilo foliranja, i nije. Postoje svirke gde muzičar koliko god iskusan bio, i koliko god mu se sviranje pretvorilo u rutinu, ednostavno ne može da odoli energiji i nešto mu klikne i svirka postaje stvarna. To se desilo i večeras, stvarno se mogao osetiti fluid i zaista je postojala emotivna veza izmedju ljudi na bini (posebno Lenija) i publike, to je nešto što se ne može ni sakriti ni odglumiti, falilo je samo završne energije i da bude atomska bomba, zapravo da je ova svirka bila pre mesec dana mislio bi da je to to, konačno ushićenje, ali posle Manu Chao na Exitu ne mogu to da kažem. Zapravo mislim da je najveći problem što se ovo održavalo u Areni, a Arena nije mesto za ovakve svirke, one tribine i onaj prostor jednostavno kao da usisaju energiju, ovo je svirka za livadu, i ubedjen sam da je bilo na nekom otvorenom prostoru da bi intenzitet energije bio približno, ako ne i isto kao na manu chao, i zbog toga mi je krivo, osećam se nekako ne završeno, znam da je to moglo da bude eksplozija super nove, a nije. Nemojte me pogrešno shvatiti i ovako je bilo više nego sjajno, Leni je skroz odlepio, u početku je držao one
navežbane govore ko da ih recituje, a na kraju kao da zaista veruje u to što govori i radi, definitivno ni za njega, a ni za nas ovo nije bila samo još jedna svirka, ali samo to još da je bilo, taj konačni udarac što
izazove vakum u prostoru i vremenu i kad taj trenutak postaje nulti od kog sve počinje i u kom će se sve završiti! I za sve su krivi organizatori što se ta Arena tako forsira pa nije to baš za sve. Kad se koncert završio bio sam skroz mokar, sve na meni je bilo skroz mokro, kad su mi i pare u dzepu bile mokre ko da su se prale, a arena ima klimu i prilično je zima, tako da je i to jedan od pokazatelja koliko je dobro bilo. Šlag na tortu je bio Što su dok smo izlazili na razglas pustili jednu od meni najdražih pesama All along the watch tower. Kad smo se vraćali ja sam pored vozača bio jedini koji nije spavao (već duže vreme ne spavam noću), tako da sam mogao da analiziram i sabiram utiske. I ovo su prvi malo haotično i na brzinu nabacani jer me pusta adrenalin i počinje da mi se spava pa oću da što pre završim sa pisanjem da legnem, a opet ne bi zeleo da nešto da propustim, i mislim da nisam.
Нема коментара:
Постави коментар