...

Kada je krenula finansijska kriza Daf iz Gansa je počeo da piše za Plejboj kolumnu u kojoj je davao finansijske savete. U svom prvom tekstu objašnjava de se nakon raspada grupe skinuo sa droge i alkohola i odlučio da sa 30 godina i već prilično bogat upiše neki mendžment ili ekonomiju, nešto tako, na UCLA, zato što nije mogao da razume račune i knjige koje je grupa imala, jedino što mu je bilo jasno je da su ih drali zbog njihovog neznanja. Naravno on je svoje studije uspešno i završio i postao jedan od najvećih stručnjaka u muzičkom poslovnom svetu. Jedna rečenica me je posebno oduševila, zvučala je otprilike ovako: “ Jedan dan sam se probudio, imao sam trideset godina i konačno sam bio trezan...“. Ta me je rečenica podsetila na jednu noć od pre par godina kada sam gledajući film o Dorsima shvatio od čega su umrli Hendriks, Dženis Džoplin, Morison i ekipa, nisu oni umrli od droge i alkohola, već od trežnjenja!
U tom momentu sam konačno bio u kući u svom krevetu, nakon nekoliko dana razvrata. U mojoj krvi su se u tada nalazili verovatno svi otrovi neba i zemlje i jako sam dobro znao šta me čeka... Trežnjenje! Bolni proces, kada demon odlazi, koji mi je već bio dobro poznat. Užasan osećaj koji ne želim više nikad da doživim. Imate utisak da su vam na grudima Himalaji i da se pluća neće nikad raširiti da udahnu, a svaki otkucaj srca bi bio užasni, bolni grč, kao da vas probada hiljade mačeva... Što je najgore, nadao sam se da ni neću više udahnuti, a da je svaki otkucaj srca poslednji... Ali pluća bi se uz neverovatan bol širila i opet grč i nada da je tu kraj, ali ne, opet bol, opet udah, opet grč... I tako satima, molite Boga, Djavola, Smrt samu, da vas uzmu, dok se vaš demon smeje sa uživanjem jer zna da vas niko ne čuje, da on pobeđuje i da će uvek pobediti jer ćete vi opet doći po još.
Taj demon je porok, a porok može biti bilo šta, droga, kocka, alkohol, ali i loš posao, pogrešan partner, ljubav koja vas ne pušta, bilo šta! Porok je sve ono što vam priđe lepo i slatkorečivo, ubedi vas da je baš on ono što vam treba, da vam on daje sreću, lepotu, radost... ali onda vas obuzme, uvuče vam se pod kožu, počne da vas kontroliše, da vas muči, da ubija vašu volju, vašu svest, ubija vas, i neće da vas pusti. Pravi demon, materjalani opipljiv koji vlada vama, vašom svešću, sisa vašu energiju ostavljajući taman toliko da preživite, jer mu trebate živi, ali jako, jako slabi. Neki poroka nikad ne budu svesni, ne žele da ga priznaju, da ga vide, to je deo njegove demonske obmane, a takvima nema spasa. Njima ni ne treba pomagati, jer bi to bilo uludo trošenje energije, a samo bi sebe bespotrebno izložili demonskom zlu. Bolje bežite jer čoveku koji ne želi da mu se pomogne, ne možete pomoći i kraj! Drugi prepoznaju svoj porok, saznaju demonu ime, a kažu da kad demonu izgovorite ime on nestane. U ovom slučaju nije tako. Kod poroka je malo drugačije, u ovom slučaju tu borba tek počinje, velika borba, konačno otrežnjenje. Ovo je borba na život i smrt. Neki ne izdrže trežnjenje, njima je porok uzeo previše snage, previše volje i oni svoje oslobađanje pronalaze u smrti. Drugi opet imaju više snage, prođu kroz pakao, ali prođu i na kraju uspeju da vide svetlo. Kao davljenik koji u poslednjem trenutku uspe da udahne vazduh, ceni taj udah više nego bilo koji drugi, tako niko ne može da ceni zrake Sunca kao onaj ko je živeo u mraku. Ali ono što je najteže je prepoznati svoj porok, saznati ime demona, priznati svoju zavisnost, a zavisni možete biti od bilo čega, od alkohola, droge, cigara, preko kompjutera i mobilnog telefona, do „ljubavi“ i pogrešne osobe, čak i od kućnog ljubimca. Ako vas nešto guši, otkrijte šta je to, priznajte svoju zavisnos, otkrijte svoj porok, saznajte demonu ime i otreznite se! Znajte da je sunce tu i kad ga ne vidimo od oblaka 