NSZ kome to jos treba

Danas sam imao neobiočan susret sa Nacinalnom Službom za Zapošljavanje (NSZ), to vam je jedna institucija kojom država zamazuje oči ljudima i bez potrebe je proglašena za neophodnu. U Novom Sadu NSZ se nalazi u jednoj staroj zgradi pored stadiona „Karađorđe“, to je onaj stadion na kom igra Vojvodina, a kancelarije se nalaze u onome što su nekad bili stanovi. Inače kad se uđe dočeka vas prljavo sivo žuta, prilično očajna atmosfera i ljudi koji verovatno ni sami ne znaju zašto su zapravo tu. Ovo mi nije prvi put da se susrećem sa tom institucijom. Pre nekoliko godina morao sam da prođem ceo proces „učlanjivanja“ sa sve uvodnim predavanjem, jer da bi mogli da počnete da radite morate bar jedan dan da budete na birou, ne zaposleni, kako bi sutradan država mogla da kaže kako ima savršen sistem koji funkcioniše i zapošljava ljude iako vaš posao sa državom i NSZ nema nikakve veze. Eto sad, nakon godinu dana bez posla, reko ajd i ja da odem tamo da se prijavim i registrujem. Popeo sam se na sprat u šalter salu koja je pre nekoliko godina moderno preuređena sa kompjuterima koji imaju pristup internetu kako bi korisnici usluga NSZ sami mogli da konkurišu i traže oglase za posao. Sada ta Hi-Tech-fensi šalter sala izgleda zapušteno i prljavo sa sve manje računara koji rade, ali i sa sve manje klijenata koji se nadajud a će tu naći nekakav iole pristojan posao. Na šalteru me je dočekala vrlo neljubazna šalterska radnica, iskusna, sede kose, klasični primerak nabeđene gospodarice sudbine, koja mrzovoljno prima još jednog bednika koji je došao da se pokolni. Problem je bio u ličnoj karti, zaista ne vidi mi se slika, ali nisam ja kriv što država izdaje nekvalitetna dokumenta, ovo mi je već jedno sedma lična karta jer mi se svaka raspala, izlizala, iskidala i morao sam da je menjam mnogo pre vremena iako se nije ni prala, ni kuvala, ni gorela. Zanima me da li su ove nove kvalitetnije? Mislim ja sam otišao tamo da me evidentiraju čisto eto tako, kažu treba, a i da vidim uživo taj cirkus, a  oni meni pa to možda nisi ti, ne znam, piši izjavu... ne nego sam došao da se drkam sa vama mesto nekog! Ostanem ja priseban, nasmejan i ljubazani pitam babu, u redu uradiću sve što treba, pisati izjavu, čekati u redovima, klanjati se gospodarima sudbine, prinositi žrtve bogovima, samo mi recite zbog čega? Na šta me ova pogleda očima aždaje i kaže, kako mogu da ne znam zašto sam ovde, kao da su oni ne znam ni ja šta, uvali mi neke papire i reče da ih popunim i suđem u sobu 10 i da vidim sa njima oće li da me prime. Reko ajde, kad sam već tu, pounio dva bedna i vrlo smešna formulara (iskreno) i otišao pred vrata sobe broj 10. Iskreno sve vreme sam se zabavljao, atmosfera, izgled, šalterska radnica, sve je bilo smešno ko u cirkusus, samo i flipere (predlažem klasike Indijana Džons, NFS, Maverik, Star trek, onaj na dva sprata što sam igrao na moru i zaboravio kako se zove) da ubace bili bi pravi zabavni park, ali onaj što ima sve i vrteške i bradatu ženu i mašinu za proricanje sudbine... Odem ja do sobe 10, a tamo red koji se ne pomera u kom su ljudi postali poput zombija, poprimivši sivo žutu boju zidova. A zašto? Da bi vas primio i maltretirao još jedan nabeđeni gospodar sudbine da se iživljava na vama malom crvu, i da vam da obavezu da se svaka 3 meseca (ako ne prinesete žrtvu bogovima ili ako ih uvredite svki mesec) pojavljjete i opet klanjate kao svaki dobri mali crv, jer ako to ne uradite bićete zauvek izbačeni i  prognani završiti u 9. krugu pakla. Reko to je to, toliko od mene ovaj red neću čekati, do sad ste mi bili zabavmi i smešni, ali ovo je sad maltretiranje nizašta. I samo da vam kažem samo sam ja i jedino ja gospodar svoje sudbime, NSZ mi je nepotreban, kao što je nepotreban i bilo kome drugom. Ušao sam unutra srećan sa osmehom, a izašao veseo, srećan i baš nasmejan, zatvorio vrata za sobom sve dok stvarno ne budem video neke koristi od njih ili dok ne ubace one flipere (posebno onaj na dva sprata) , a lažnu moć koju misle da imaju im zapravo daju oni koji u nju veruju i koji im se pokoravaju bez osnova i razloga.