MALI PRINC

Nedavno sa imao zanimljiv i neobičan susret. Bila je noć i sedeo sam sasvim sam, nešto sam čitao, ubeđen da nigde u blizini nema nikog . Iznenada je neko iza mene progovorio „Zdravo!“. Trgnuo sam se i priznajem malo uplašio, ipak bio sam ubeđen da sam sasvim sam. Okrenuo sam se i ugledao neobičnu priliku, ni dečak ni mladić, obučen u raskošnu odoru kao za maskenbal, sa malim mačem oko pojasa. Odmah sam ga prepoznao, bio je to mali princ. Mom iznenađenju nije bilo kraja i jako sam se trudio to da prikrijem, rekao sam „Zdravo“, znao sam da malom princu ne vredi postavljati pitanja i čekao da sam kaže zašto je došao. Bio sam radoznao jer mora da je imao dobar razlog čim je ostavio cvet sam sa ovcom, bez nadzora. Nisam morao dugo da čekam, „Hoću da mi nešto napišeš“, reče mali princ. „Znaš ja imam jedan cvet koji sam pripitomio i to je moj cvet, taj cvet je moj prijatelj; imam i jednu ovcu i ta ovca je moj prijatelj, i dugo sam morao da pazim da ovca ne pojede cvet, ali je cvet pripitomio ovcu i oni su sad prijatelji...“ znao sam, likovao sam ja u sebi, znao sam da zvezde ne plaču već da se uvek smeju! „Imao sam i jednog prijatelja pilota, on mi je poklonio moju ovcu“, nastavio je mali princ, „I imao sam i prijatelja lisiscu, ona me je naučila jednu veliku mudrost, ali sad bi da nađem i jednu prijateljicu, mislim... razumeš...“, osmehuo sam se i rekoa da razumem. „Hrteo bih nekog sa kim bi mogao da gledam izlaske sunca“, nastavio je mali princ posle kraćeg ćutanja, „Znaš kada je neko tužan i usamljne gleda zalaske sunca“, setio sam se kako sam pre, dok sam bio tužan i usamljen, išao da gledam zalaske sunca, „A kad imaš nekog onda sa njim dočekuješ izlaske sunca“. Jako me je dirnula ova izjava, osetio sam kako mi se grudi stežu i oči pune suzama. „Ne brini rekao sam „Sastaviću ti nešto“. Okrenuo sam se i napisao sledeće:




MALI PRINC TRAŽI MALU PRINCEZU

Koja gleda srcem, da zajdno gledaju izlaske sunca



Mli prin c je pogledao i dodao da, nigde nisam pomenuo cvet i ovčicu, šta ako ne voli cveće ili se plaši ovaca. „Upravu si“ odgovorio sam i dodao sledeće:



MALI PRINC TRAŽI MALU PRINCEZU

Koja gleda srcem, može da voli jedan poseban cvet i jednu malu ovcu, da zajdno gledaju izlaske sunca.



Pogledao je i dopalo mu se, „Tako je već bolje“ rekao je. Čini mi se da sam na njegovom licu ugledao osmeh, okrenuo sam se još nešto da pogledam, a on je rekao „Znaš, moram sad da idem, ovca ne može sama da izađe na kraj sa baobabima, ipak ona je jako mala“ i dok sam se opet okrenuo njega već nije bilo.

A vas molim ako slučajno negde vidite neku malu princezu, pošačjite je na asteroid B 612 i ne zaboravite lisiscinu tajnu: „Čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne može videti“