ISTINITA LJUBAVNA PRIČA, DEO DRUGI

Sećate se priče o mom drugu Stevi i njegovoj Francuskinji Vanesi? E Pa priča ima nastavak. Steva i Vanesa su zajedno već nešto više od dve godine, viđaju se kad god mogu, čuju se svakodnevno. Celo leto su bili zajedno, prvo je Vanesa sa sinom bila ovde, u Novom Sadu, tri nedelje, a onda je Steva sa ćerkom bio u Parizu, poveo je čak i svog najboljeg druga i njegovu ćerku. Nakon više od mesec i po dana koje su bili nerazdvojni, Steva je morao da se vrati kući, nije imao više ni jedan jedini slobodan dan, i baš ovde počinje drugi deo priče. Moram vam reći da ću se u suštini držati onoga što se dogodilo, ali ću to preneti onako kako ja mislim da se dogodilo, pošto mi detalji nisu poznati. Negde ja mislim 13. ili u svakom slučaju oko 13. avgusta Vanesa je Stevu otpratila na aerodrom, morali se da se rastanu, njihovo leto ljubavi je bilo završeno. Uopšte ne sumnjma da je njihov rastanak bio kao u francuskim ljubavnim filmovima, šta su u tom momentu osećali i kako im se duša kidala samo njih dvoje znaju, verujem da im je tek u tom momentu pesma avionu slomiću ti krila zaista postala jasna, ipak avion je morao da uzleti i Steva je morao da bude u njemu. Nakon više sati puta, dolaska kući i uzaludnih pokušaja da malo odspava Steva je bio u svom stanu, sam, očajan... Neko mu je zazvonio na vrata, Steva je bio ubeđen da je neki od drugara sa gomilom piva došao da sa njim podeli patnju, otvorio je vrata i mesto drugara i piva ugledao Vanesu, njen predivni široki osmeh (ali stvarno ovde to nije stilska figura, Vanesa je stalno nasmejana i ima stvarno predivan i širok osmeh) i oči pune suza. Kada je ispratila Stevu i krenula kući, Vanesa je shvatila da ne može bez njega,a da do početka škole ima još dve nedelje, ušla je u stan, spakovala stvari na brzinu i sela na autobus, redovna linija Priz – Lapovo i stigla do Stevinih vrata. U to šta se iza tih vrata dešavalo nakon ponovnog susreta neću da ulazim. Vanesa je bila ovde još neke dve nedelje, bili su zajedno i na Tari, na... pa recimo medenoj nedelji, ali morali su da se, sad zaista, rastanu, bližio se 1. septembar, a tad i u Francuskoj počinje škola i Vnesa je morala da se vrati svojim đacima. Kada nisu zajedno, po ceo dan su na skajpu, toliko da je moj drug Steva bukvalno spalio računar, sve mu je otišlo i muzika i filmovi, sve... ali najgore je to što ne može de se čuje sa Vanesom, ali ni to nije moglo da im stane na put, sad je uspeo da nabavi neki stari računar, bar da mogu da se dopisuju. Pre neko veče Steva dolazi do mene i kaže: „Imam novosti, moraćeš da pišeš nastavak priče, nakon što sam ja pokretao tu temu bar jedno sto puta, Vanesa me je zaprosila“...