Maeseljeza

Noćas sam te opet sanjao.


I iza svakog ugla očekujem tvoje oči,

Što mislim da će proći.

U masi ljudi vidim te kako iza ugla nestaješ...

I kad ime ti zaustim,

Shvatim

Da hiljade kilometara zemlje nas deli.

Ali u zvezdanoj noći pogledaj nebo!

I videćemi isto i znaćemo isto:

Da ja volim tebe i ti da voliš mene





Ovu pesmicu sam napisao pre nekoliko godina (nekoliko u širem smislu te reči), još dok sam išao u srednju školu, mislim da sam bio 3. ili 4. srednje i skroz sam je zaboravio, a jako mi je značila. Danas sam slučajno pogledao u neki strai notes, otvorio sam ga baš tamo gde sam je prepisao i svega se setio! Napisao sam je u po noći na parčetu nekog užasnog papira, mislim za pakovanje, po kom je jedva ostajao trag hemiske. Pala mi je na pmet u nekom polu snu ili snu, cela, odjednom. Samo sam skošio zgrabio taj papirić i hemisku, ne paleći svetlo, napisao sam je pod sjajem punog meseca, znam i kome sam je napisao, zapravo nije posvećena jednoj osobi već trima devojkama. Morate me razumeti tada sam imao ko 18 godina . Jako dugo sam nosio tu pesmicu zajedno sa jednom amajlijicom koju sam sam napravio, blizu srca, u gornjem levom džepu , na kom je bio bedž sa znakom rollingstonesa, jednog gornjaka bez rukava. To je bio moj magični džep, imao sam bedž koji me je poput štita čuvao od loših stvari, amajlijicu koja je donosila sreću i pesmicu koja je dozivala devojke. Taj džep je bio toliko magičan a kada bi u njega stavio poslednu bezvrednu siću koju sam imao, ta sića bi se odjednom pretvorila u taman toliko para koliko mi trebalo. Ali, gornjak se raspao, bedž sam izgubio na najidiotskijim i najbesmislenijim studentskim demonstracijama (ako se ta farsa sa sve masovnim kozaračkim kolom može uopšte tako nazvati), amajlijicu sam sakrio na tajno i sigurno mesto, toliko tajno i sigurno da ni ja ne znam gde je, a pesmica je nestala, nekako se nadam da je zajedno sa onom amajlijicom i da će ih nekad neko naći da njemu ili njoj donesu sreću i ljubav. A mene je neverovatno obradovala sama činjenica da sam je našao, makar i prepisanu, i svega se opet setio.