nisville 2010 dan drugi

Dnas ne moram da žurim, a i pripremio sam i malo podestnik sta bi sve trebalo da pomenem. Drugi dan da vam iskreno kažem baš i nije nešto, ceo dan smo proveli i gotovo besciljno pešačenje po gradu, zapravo tražili smo jagnjeće pečenje na milion i dva stepena usijanog betona i asfalta. Naravno ništa nismo našli, pa smo se zadovoljili kilom ćevapa, a ovaj uvod bi iskoristio da kažem nešto o hrani u Nišu. Zapravo meni kad kažete Niš, prva stvar na koju pomislim je hrana, bureci, pljeskavice, tulumbe, baklave... a druga stvar su lepe i zgodne devojke, treće nema. Prva stvar koju smo uradili kad smo stigli u je da smo otišli da jedemo rebarca u kajamaku, i da lje su fenomenalna, izvrsna, mmmmm, tanjir da omažeš i prste da poližeš samo mi se čini da su se porcije nekako smanjile ili se meni povećao apetit. Roštilj je i dalje, a to odgovorno tvrdim najbolji na svetu, a ponovo radi roštilj koji mi je pre dve godine preporučio drugar čak iz Amerike i imaju najveće gurmanske pljeskavice koje sam ja u životu video, debele su bar tri prsta i toliko ukusne da sam ja počeo da se pitam da oni ovde svoje svinje ne hrane najfinijom belgiskom čokoladom. Cene su malo više nego prošel godine, ali ono što me je najviše šokiralo je da nišlije više nisu fensi. bili smo u najfensi kafni u Nišu koja je prošle godine bila puna ljudi i svi su imali nove novcate patike, sad je bilo polu prazno niko nije bio fensi, a da ne pominjemo da sam samo ja bio u novim patikama. Inaše devojke u ovom delu sveta uopšte nemaju celulita na guzama, to sam ja i pre primetio, ali ove godine smo odlučili da fenomenu pristupimo sa naučne strane, naime ja bi taj fenomen obkasnio time što ovde svi jedu samo mesa i to u ogromnim količinama, a meso je zdravo, bez aditiva, nema pica parčeta, nema index sendviča, ima forneta, ali ih niko ne kupuje, tako da sad sprovodmo naučno istraživanje o vezi, zapravo o nedostatku celulita zbog pljeskavica, a o rezltatima ćete biti blagovremeno obavešteni. Sam festival je juče bio malko dosadan, ni blizu onako predivan i fenomenalan kao prvi dan, što je zapravo i bilo za očekivati zato što po mom mišljnju niko ne može da nadmaši veličinu i sjaj Solomona Barka, a imam i par zamerki za oganizatore. Kao prvo stolice, još prošle godine su se svi žalili zbog velikog broja stolica koje popunjavaju prostor, i ljudi sede, što dovodi do drastičnog smanjenja interakcije, druženja i energije, e ovo godine mesto da smanje broj stolica tri puta, organizatori su taj broj tri puta povećali i time izvršili harakiri, svi sede nema gde da se stoji, zapravo ima jedan mali deo daleko od bine, niko se ne druži ništa se ne dešava, iskreno sledeće godine ću prvo da pitam koliko ima redova stolica i ako uslovi ostanu isti ko sad moraće mnogo da se potrude da me ubede da opet dođem. Druga velika zamerka je zvuk, moram priznati ne može se reći da je loš, ali u 21. veku smo, pa trebao bi da bude savršen, ali izgleda da se ovde još koristi tehnologija oda pre desetak i više godina, što je za jedan ovakav festival nedopustivo! E sad što se muzike tiče početak je bio vrlo dosadan, pa ću ga preskočiti o koncentrisati se na onaj zanimljiv deo. Roy Hagrove, jedan od najvećih jazz muzičara današnjice je bio prvi koji je raspršio dosadu, istina i on je na pošetku pošeo malo da davi i izgleda toga i sam svestan, a koa veliki profesinalac polako je počeo da menaj repertoar i podiže raspoloženje publike, do krajja se spustio medju ljude prošao sa trubom kroy celu publiku, atmosfera je bila neverovatna, a ljudi konačno probuđeni. Tkvau transformaciju energije mogu da naprave samo vrhunski muzičari i veliki profesionalci, bilo je prosto neverovatno, zabavu je nastavio Georgie Fame, mene je lično hipnotisao svojim bluzom, a kada su svirali hedrixov red house, zamalo su me i rasplakali. Nakon toga nastupila je velika diva Zdenka Kovačiček, sa svojim repertoarom pesama Dženis Džoplin, žena fenomenalno peva i mislim da bi sve bilo idelano, da nije puno pričala, naime u pitanju je deo mjuzikla o Dženis, pa je zdenka izmedju pesama jako loše glumatala i pričala priše iz života Dženis Džoplin, što je seklo inače fenomenalnu svirku. uostalom moći ćete da je vidite u sredu, prvo veče beer festa, pa procenite sami. Poslednja je bila fenomenalna grupa kal, koju ja inače obožavam, podigli su na noge publiku i učinili da devojke zanjišu kukovim na neverovatan način, mislim da bi svaki dalji komentar bio suvišan. Sutra očekujte iyveštaj sa pijace i sa ničkog bzena (poseta je bila u naušne svrhe), kao i dogadjanja sa trećeg, možda najjačeg festivalskog dana.