Priča koja sledi je istinita, neverovatna, ali istinita. Svi događaji su se zaista odigrali, sva imena su prava i svaka sličnost sa stvarnim ljudima je namerna.
Zapravo ne znam odakle da počnem, prosto nisam siguran šta je početak ove priče i da li ga uopšte ima, ili ju je prosto zapisala ruka koja piše sve, negde medju zvezde, takvu kakava je bez početka i bez kraja.
Moj prijatelj steva je čovek u četrdesetim, pre nekoliko godina se razveo od žene koju je obožavao, možda je baš tu na kraju jedne, jednako poučne, ali ni slučajni ovako lepe priče, početak ove koju želim da vam ispričam. Steva je nakon razvoda nastavio da živi najbolje što je umeo, prosto život ide dalje koliko god nam bilo teško. Nije kukao ni žalio se (previše) i snalazio se nekako, ali jednog jutra 15. avgusta 2008. sve se promenilo, Steva je dobio poziv sudbine i odgovorio na njega. Bio je petak, a dan ranije u četvrtak, počeo je Nišville jazz festival, na koji je Steva već dugo želeo da ode. Tog jutra je Steva ustao samo sa jednom mišlju u glavi, da ovaj Nišville ne sme da propusti, nešto ga je prosto teralo u Niš, strpao je par stvari u ruksak i mesto na posao zaputi se ka autobuskoj stanici, usput je jeavio kolegama kako je jako bolestan i kako ne može ni iz kreveta da ustane, a kmoli da radi. Seo je u prvi autobis za Niš, nazvao prijateljicu koja tamo živi i zamolio je da mu nabavi karte za festival i sredi neki smeštaj. Prijateljica je pozvala poznanika koji drži hostel i, iako je sve bilo puno, poznanik je rekao da bi možda mogao da sredi jedan ležaj u sobi u kojoj su se već nalazile dve francuskinje. Stevi to nije smetalo, samo mu je bilo bitno da se dočepa Nišvilla. Stigao je u Niš našao hostel, ušao u sobu i...
Vanesa je Francuskinja, prava, iz Pariza i godinama je želela da dođe u Srbiju, ne znam tačno zašto, ali je prosto nešto privlačilo,vuklo... ali nije imala sa kim. Niko od njenih prijatelja nije delio njen entuzijazam i zanimanje za našu kulturu. No mesec dana ranije čudnom igrom sudbine, upoznala je devojku koja je isto tako želela da vidi Srbiju, dogovorile su se, organizovale i tog 15. avgusta 2008. kad je Steva otvorio vrata sobe hostela u Nišu baš ona se nalazila tamo. Šta se u toj sobi tada desilo ja zaista ne znam, ali mislim da su oboje, kad su se ugledali, ostali bez daha, Steva je spustio voje stvari na pod krenuo ka njoj, zarlili su se i strasno počeli da se ljube... Stevu nisam video to veče, već sledeće i svedok sam svega što se posle događalo, bio je srećnije nego ikad pre i bio je sa uvek nasmejanom Vanesom, jednom od najpozitivnijih osoba koju sam ikad upoznao, bili su zajedno par dana u Nišu, ostali u kontaktu, Vanesa je došla u Novi Sad nekoliko meseci kasnije, zajedno smo i naredne godine otišli u Niš, Steva je novu godinu dočekao u Parizu, i koliko znam Vanesa je opet u Novom Sadu i za koji dan će zajedno za Pariz. Dve godine su zajedno, bez obzira na razdaljinu i mislim da se vole više nego ikad...
Sledite svoje instinkte, verujte u ljubav, ne dajte da vas svakodnevnica proguta, držite oči otvorene da vidite svet, a srce da vidite istinu i naravno idite na Nišville
Нема коментара:
Постави коментар