Sedeo sam tog jutra pored, za mene, najlepše žene na svetu. Pila je kafu okrenuta leđima i ćutala. Kroz glavi mi je prošlo, ovo je ili početak kraja ili početak raja.
Postoje momenti u životu kada ishod ne zavisi od naših postupaka i odluka već od toga kako dožuvljavamo trenutnu situaciju, kao i način na koji prihvatamo realnost. Šta je kraj, a šte je raj? Raj je nešto savršeno, uredno i čisto i dobro i sve ja na svom mestu i niko ne viče i niko se ne svađa. U raju svi govore smirenim glasom u raju imamo sve štom poželimo čim to poželimo niokočega ne moramo da se trudimo, samo da budemo savršeni i da uživamo i sve što trba je da izgledamo savršeno. Da li se isplati da stalno izgledamo savršeno, ako stalno uživamo da li smo svesni da uživamo? Možda imamo pogrešan doživlja raja, možda je raj zapravo mesto gde znamo šta hoćemo, potrudimo se da nađemo najbolji način da do toga dođemo i onda uživamo u plodovima dok se pred nama ne pojavi novi izazov. Možda raj nije mesto gde lenjo ležimo otvorimo usta u koja nam upada najlepsa hrana, a mi se ne gojimo iako se ne pomeramo, možda je raj baš mesto gde stalno tragamo za nekim novim i drugačijim zadovoljstvima za koja moramo da se potrudimo da ih razumemo jer tek tada, kada ih zaista razumemo i spoznamo, dobijaju smisao, tada počinju da postoje i tada raj postaje raj. Tako je i sa ljudima, nije raj kada smo se ukopali svako na svojo poziciji u stanju labilne ravnoteže u pokušaju da nekad nadjačamo drugu stranu nekada da malo popustimo drugoj strani sve dok konac koji povlačimo ne pukne, niti je kraj kada svako ode na svoju stranu sa mirom i osmehom na licu zhvalan za sve što je stekao. Raj je kada slušate svoje srce, ali kada slušate i razumete i ono drugo srce i prihvatate šta i ono oseća i govori, sve ostalo je kraj.
Нема коментара:
Постави коментар