San

Da li vam se nekad desilo da vreme stane, da sve nestane i odjednom zavlada tišina, i da ispred sebe vidta samo dva sjajna oka. Meni jeste, samo više ni sam ne mogu da budem siguran da li je u pitanju bio san, priviđenje ili se zaista dogodilo. Bilo je to na Exit-u 2009. pre nastupa Prodidžija. Mislim da je oko mene u tom momentu bilo milion ljudi, svi su se nešto gurali i galamili, ja sam stojao sam, tamo kod onog drveta na sred mejna gde je kamera. I tada sam je ugledao, malu preslatku devojku, zapravo ugledali smo se, ma ne znam ni sam. U tom momentu kad sam je video odjednom su nestali i drvo i svi oni ljudi, nastala je potpuna tišina, ništa se nije kretalo i postojale su samo njene oči. Rekla je hi, i ja sam joj odgovorio sa hi. Dalje je sve postalo nekako, uf ni sam ne znam... Počeli smo da se približavamo jedno drugom, više nisam ni siguran kako, imam osećaj da sam lebdeo, odmah smo počeli da se dodirujemo, mazimo, dok smo se grlili pitao sam je za ime, nisam rzumeo prvi put, pa je morala da mi ponovi, nisam razumeo ni tad, mada mislim da je rekla meri, ali to sad i nije bitno. Ja sam moje ime ponovio tri puta i kad je i nakon trećeg puta rekla what, usne su nam se već dodirivala i ja sam, naravno na čistom srpskom, sa limanskim akcentom rekao, ’ma jebo ime, daj da se ljubimo’. Posle više ne znam ni kako smo komunicirali, mislim da smo razmenjivali misli jer su mi u sećanju u glavnom ostale samo slike onoga što je želela da mi kže. Predivno se ljubila, nekako nežno i slatko mislim da je poljubac više bio kao maženje jezikom i usnama nego ljubljnenje. Rekla mi je da je iz Engleske, da je na putu već više od 6 nedelja, da u Engleskoj situacija nije baš najbolja i da joj je jeftinije bilo da obilazi Evropu nego da sedi kući, ali da joj je već dosta i da joj jako nedostaje njen krevet. Kako sutra treba da ode na dva dana u bg i pitla me da idem sa njom, ja sam odgovorio da ne mogu jer moram da radim (joooj, glupi stalni posao, znao sam da ce mi glave doci), rekao sam joj da se nakon ta dva dana vrati opet u ns, ali je rkla da već ima avionsku kartu iz Beograda za London. Rekla je i da je sad tu sa drugaricama koje je izgubila i koje je pokušavala da nadje. Ustvari ja nisam siguran da je išta rekla jer ko što rekoh imam utisak da mi je prebacivala misli. U glavi su mi ostale samo slike, njene sobe, kako se vuče po raznim hostelima i spava u vreći, čak mi je ubacila i slike drugarica. Koliko smo se tako ljubili i pričali više ne znam ni sam, meni izgleda kao večnost, prosto nismo mogli da ispustimo jedno drugo, onda su se pojavile i njene drugarice, došle po instrukcijama koje im je dala sms-om, glupa moderna tehnologija, zapanjilo me je što sam ih odma prepoznao. Morali smo da prestanemo da se ljubimo i pređemo na ovu normalnu, verbalnu, komunikaciju iako i dalje nismo puštali jedno drugo. Rekla je da ide sa drugaricamo do te neke engleske ekipe (glupi Englezi), ali da ćemo se posle videti, ja sam rekoa ok, nema problema, neko vreme je stajala i gledala me zbunjeno očekujući nešto, a onda su je drugarice odvukle, i nestala mi je iz vidokruga. Odjednom se vratila gužva, guranje, galama i u tom momentu sam se setio, KAKO ĆEMO SE OPET NAĆI U TOM HAOSU!!! Pomislio sam konju, magarčino, debilu, pa niste se dogovorili gde da se nađete, zato te je i gledala tako zbunjeno. Naravno nismo se našli. Nije bitno samo da imate sreće već i da tu sreću zgrabite i ne puštate, da je iskoristite, a ne ko ja da ispadnete najveći degenerik na svetu. Mogao bi ovu priču da završim ovako, ali neću! Znate završilo se baš kao što je i trebalo, to je bilo nešto nestvarno, jdena proživljen predivan san, i kao svaki takav san treba da ostane nezavršen, neuhvatljiv. Da smo se opet našli sigurno bi nam bilo divno, ali bi postalo obično, san bi se pretvorio u avanturu, predivnu avanturu, ali samo avanturu, ovako je sve ostalo uzvišeno i nedokučivo prosto, prosto predivno. Proživljeni san, on toliko ispunjava i daje toliko nade, svaki put kad pomislim na to ja se raznežim i počnem da se topim. Svako bi trebao da ima bar jedan takav proživljen san, nešto što ispinjava, stvarno, a nestvarno...