Poruka za smak sveta

Odma na početku da vam kažem ovo nije nikakva oproštajna poruka u kojoj ću da kažem sve što do sad nisam zato što nas sutra neće biti. Ne brinite, neće nas sutra pokositi meteor niti će ekspoldirati super vulkan još manje ćemo se sudariti sa misterioznom planetom iz dimenzije x. Sutra ćete ustati i otići na posao, u školu, pizdu materinu... baš kao sto to radite i svako drugo jutro. Profesori će vas i dalje mrzeti, šef će samo gledati kako jos vise da vam zagorca zivot, drugi ljudi ce vas i dalje zatrpavati svojim probelmima kao da vam vasi nisu dovoljni, kao ni vas ni njih svet nece smaknuti... bar ne jos. svet ce sutra biti tu bas onakav kakav je bio i juce i danas i svaki dan. Ali pomislite da nije tako, iskoristite ovaj smak sveta i pomislite stvarno, da sutra ne postoji za cim cu zaliti, zalicu sto jim nisam rekao da ih volim, ne jos cu vise zaliti sto im nisam rekao kolko ih volim, zalicu sto nisam video Tadž Mahal, sneg u Sahari, Fukovo klatno, vodopade u meksiku, plaze na Tahitiju, piramide u Egiptu... zalicu sto toliko puta nosam rekao hvala na pravi nacin, jos cu vise zaliti sto jos vise puta nisam pomogao kad sam mogao, zalicu zbog svega sto nisam uradio jer nisam ni pokusao, zalicu sto toliko stvari nisam obisao jer san se plasio... Zamislite da sutra ne postoji, sta biste sve uradili i onda pocnite i to i da radite. ne morate odma davati otkaz i otici u maroko, pocnite sa malim stvarima, recite ljudima do kojih vam je stalo da ih volite, za pocetak i ovaj smak sveta i to ce biti sasvim dovoljno, probajte da razumete druge ljude, da vidite koliko su vam slicni, koliko su njima njihovi problemi zaista ogromni i bitni bas kao i vama vasi, probajte da cujete sta vam drugi govore, a ne da slusate svoje glasove u glavi dok drugi pricaju, probajte da probusite rupicu na kutiji u kojoj je vas svet i da provirite napolje da vidite kako to izgleda onaj veci svet, ne plasite se. jer kad sutra ne postoji nema razloga za strah, oslobodite se bar jednog straha bar taj jedan dan, videcete koliko cete lakse poceti da disete. za prvi smak sveta to bi bilo i previse, ali nemojte da se zaustavite, zakazite novi smak sveta, recimo za nedelju dana, povecajte rupu na svojoj kutiji ili cak srusite celu jednu stranicu svoje kutije, recite sefu, profesoru koji vas mrzi dosadnoj musteriji da ih razumete i da im ne zamerate sto su takvi prema vama, oslobodite se jos jednog straha, gledajte slike mesta na kojima biste voleci da budete, citajte o njima, bacite novine, ugasite televizor, sutra ne postoji! Zakazite onda i sledeci smak sveta, nastavite da bacate nebitno, da upijate ono sto vam je drago, ne plasite se da naucite nesto novo ma koliko god glupo delovalao, ne plasite se da uradite nesto ma koliko detinjasto izgledalo, srusite kutiju! udahnit svet! udahnite svet koji se nije smaknuo, ali vas svet, vas nisza manji, nista manje vredan svet je poceo da se smacinje! mozda nikada necete videti Tadž Mahal, ali nemojte da kada dodje onaj dan koji zaista nece imati sutra, da zalite zato sto niste imali hrabrosti ni da probate.